Ova čakra je takodje poznata i kao pupčani centar. To je centar za hranu iz koje dobijamo našu fizičku energiju, lepotu, sjaj i vitalnost.
Manipura čakra ili pupčani centar se nalazi iza pupka u kičmi ljudskog tela. Manipura na Sanskritskom znači "dragulj"-ni centar. Ovim centrom vlada božanstvo Surya, Sunce. Sunce je krajnji izvor svih aktivnosti i primarni uzrok života na ovoj planeti. Baš kao što Mesec sjaji reflektujući sunčevu svetlost i ima snažan uticaj na naš um, tako i hrana, koja je takodje po direktnim uticajem Sunca, snažno utiče na naš um. Ova čakra se inače naziva i centar za hranu.
Ljudi ponavljaju mantre poput Gajatri (Gayatri) da privuku Božansko osvetljenje Sunca. Koncentrisanjem na ovaj centar i doživljavajući svoj unutrašnji izvor energije, možemo takodje doseći Božansko osvetljenje tela i uma.
Oči i stopala su dva čulna organa koji su pod kontrolom ovog energetskog centra. Od trenutka rodjenja naše oči su konstantno aktivne u čulnoj percepciji.Još kao deca ljudska bića odmah postanu vezani za imena, oblike i osmehe samo poznatih lica, a rasplaču se kada su suočeni sa strancem. Kao odrasli, sva ljudska bića su skloni da sude samo na osnovu izgleda, uvek tražeći ono što prija oku.
Kozmetička industrija cveta zbog ove tendencije, mameći nas da trošimo mala bogatstva na proizvode koji će nas učiniti atraktivnijim u očima drugih. Danas modna industrija, fitnes, industrija zabave, turizam kao i sve grane koje su zasnovane na tržištu potrošača, zavise od našeg robovanja čulu vida. Kada bi umesto toga što smo vezani za imena i oblike, bili u mogućnosti da vidimo lepotu Boga u svemu, sva ova multi-milionska industrija, kao i njeni nusproizvodi, poput poremećaja u ishrani i depresija, nestali bi preko noći.
Naučnici su primetili da se oči nervoznih i mentalno depresivnih osoba kreću veoma brzo i trepću učestalo. U očajničkoj potrebi da upijemo što više stimulansa/nadražaja postajemo zbunjeni i mentalno uznemireni. Oči onih koji meditiraju trepću manje i imaju smiren, nezainteresovan pogled. Postepeno, kontrolom uma kroz meditaciju, prestajemo da zavisimo od izgleda našeg okruženja i samim tim izbegavamo preopeterećenje čula i nervozu.
Fokusiranjem na pupčani centar tokom meditacije možemo postići kontrolu nad našim nemirom i usmeriti našu viziju unutar nas, ka ogromnom unutrašnjem sjaju i početi razumevati duboke duhovne istine koje ćemo tamo pronaći. Onda, kada ponovo pogledamo na svet u stanju smo da sagledamo veličanstvenost Božije kreacije. Da vidimo suštinsku unutrašnju lepotu u svemu što nas okružuje i počnemo ceniti čak i mučne situacije sa kojima smo suočeni. Ubrzo naučimo da volimo svoje okruženje i da nismo previše vezani, tako da možemo uživati u svetu bez robovanja istom.
Naša stopala nas vode ka različitim pravcima. Potreba da se kreću tamo - vamo i da nikada nisu u stanju da sede mirno je čisto fizički odraz nesposobnosti uma da se fokusira i ostane miran i staložen na jednom mestu. Ljudi putuju po celom svetu pod pogrešnom predpostavkom da će ih hiljade kilometara putovanja nekako učiniti srećnijim.
Neki ljudi ne mogu dugo istrajati na jednom poslu, njima treba promena, uzbudjenje, različitost i brzo se zasite sa trenutnim okruženjem. Oni lutaju od posla do posla, od grada do grada, stalno tražeći nedostižno ispunjenje. Na više osnovnom nivou, možda ste primetili koliko ljudi jednostavno nemože da sedi mirno. Njihove noge se kreću čak i dok sede na stolici. Oni se vrpolje i tresu noge zbog nervoze i potrebe za kretanjem. Meditacija pojačava sposobnost da se mirno sedi na jednom mestu duži vremenski poriod. Kada je um miran tada je i telo.
Meditiranjem na Manipuru, razvijamo našu sposobnost da ostanemo mirni i miroljubivi kao i da svaki naš pokret ima korisnu svrhu. Umesto da gledamo tamo - vamo tražeći zadovoljstvo, a ne pronalazeći ga nigde, meditacijom na Manipura čakru, u mogućnosti smo da napredujemo zahvaljujući koncentraciji i energiji koju možemo da dobijemo iz tog centra.
Hrana i iskušenje
Postoji priča u Hindu epu Ramajana-i koja ilustruje koliko hrana ima snažan uticaj na um i kako može čoveka dovesti u iskušenje. Ova priča dokazuje istinitost stare izreke "put do muškog srca je preko njegovog stomaka".
Bio jednom jedan veliki mudrac pod imenom Vibhandaka, koji se podvrguo velikim strogostima i dubokoj meditaciji u cilju postizanja realizacije. Jednoga dana zaveden lepotom nebeske Nimfe, izgubio je koncentraciju i samokontrolu, poklekavši pred njom. Dobili su dete koje su nazvali Rushyasrunga. Saznavši iz gorkog iskustva da skrivene želje mogu da izazovu duhovni pad, on je odlučio da odgoji sina daleko od atrakcija sveta. On je uvek bio angažovan u meditaciji, studiranju ili drugim duhovnim praksama, pa je bio totalno nesvestan luksuznog života, ukusne hrane, alkohola i lepih žena.
U medjuvremenu, u obližnjem kraljevstvu je bila velika suša. Tamošnjih uzdrmani kralj se konsultovao sa svojim savetnicima koji su predvideli da će kiša pasti ako mladi prosvetitelj Rushyasrunga, koji je posedovao veliko duhovno bogatstvo i čistotu, kroči u njihovo kraljevstvo. Medjutim, niko nije znao kako da ga iskuša i odvoji od strogog nadzora njegovog oca. Problem je rešen kada se lepa kurtizana po imenu Japata ponudila da preuzme zadatak. Zatražila je od kralja luksuzni brod bogato opremljen velikim izborom ukusnih namirnica i lepih devojaka odevenih u njihovoj najlepšoj odeći i nakitu. Osmatrajući iz daljine, sačekala je da se Rushyasrungin otac udalji, pa je prišla mladom svetitelju. Prelepa žena ga je hranila poslasticama koje nikada pre nije okusio. Vraćala se svakoga dana, donoseći mu nova ukusna jela da iskuša svoja nepca. Jedući ukusnu i bogatu hranu, mladićeva svest je pala na telesni nivo i postao je vezan za svoje telo. Jednoga dana, kurtizana ga je pozvala na njen brod i kada se ukrcao isplovili su ka njenom kraljevstvu. U trenutku kada je Rustyasrunga kročio na zemlju, počela je pljuštati kiša, okončavajući strašnu sušu. Kralj je tražio oproštaj od mladog veca zbog prevare i ponudio mu je svoju kćer za ženu.
Stari mudrac prihvatio je neizbežno, još jednom je shvatio, koliko god bežali od iskušenja ako ne negujemo unutrašnju snagu, ne možemo se odupreti mamcima čula. Hrana je jedan od najjačih mamaca. Primamljiva je za nas kao mamac za ribu, dok ujedno krije opasnu gvozdenu udicu!
Mi jedemo hranu i hrana jede nas
Oba oka i stopala su pod kontrolom Manipura čakre, koja je centar varenja. Zbog toga hrana koju jedemo ima poseban uticaj na našu mirnoću i ako se većina hrane izlući, manji deo hrani telo, a suptilni deo utiče na naš um. Ako na primer jedemo puno mesa ili jogurta naš um će biti trom i letargičan, jer većina naše energije će biti usmerena na teško varenje proteina. Sa druge strane ako pijemo previše kafe i drugih pića koja sadrže kofein, naš um će postati nervozan i uznemiren.
Ne samo da vrsta hrane koju jedemo utiče na naš um nego i način na koji je kuvana. To je razlog zašto su u davna vremena mudraci upozoravali duhovne tragaoce da vode računa o čistoći posuda i jela, svežini sastojaka, a naročito o emocijama onoga ko kuva. Kuvarove misli, osećanja, ljutnja, tuga i radost mogu preko kuvane hrane uticati na onoga ko je pojede. U današnje vreme brze hrane i ishrane u restoranima voditi računa o tome je skoro neizvodljivo. Pored toga što se sve više ljudi okreće vegeterijanskoj ishrani jer se boje kontaminacije i priliva hormona uplašenih životinja u trenutku smrti, ishrana u restoranima je i dalje sastavni deo života savremenog čoveka. Čak i ako ste čist vegeterijanac morate voditi računa o kvalitetu i količini hrane koju jedete. Način na koji ljudi zaradjuju novac, kako ga koriste i njihov životni stil imaju snažan uticaj na um. Tako da treba biti oprezan gde i od koga se hrana kupuje i uzima.
Obmanuti svetac
Bio jednom jedan lutajući monah koji apsolutno nije bio vezan za ličnu svojinu. U svom stalnom skitanju uvek bi prihvatio gostoprimstvo ko god da ga je pozvao. Kada je jednom ostao dva dana zaredom u kući veoma bogatog čoveka, drugoga dana u ponoć, probudio ga je zveckavi zvuk zvona. Primetio je da zvuk dolazi iz malog zvona okačenog o vrat jedne krave koja se nalazila u dvorištu. Pomislio je kako bi bilo lepo kada bi to zvono koristio u svom bogosluženju. Ta misao je postala toliko neodoljiva da je izašao u dvorište, ukrao zvono i nakon što ga je sakrio u svoju torbu, seo je da meditira. Njegov um je bio toliko uznemiren i nemiran da u prvi mah nije ni mogao da se koncentriše, ali uz dodatni napor nekako je uspeo da se fokusira i tada je shvatio šta je uradio. Osećao se posramljeno i iznenadjeno zbog svog postupka, pa je pokušao da shvati o čemu se radi. Dok je tražio odgovor da objasni svoje nevidjeno, čudno ponašanje postalo mu je jasno da bi to moglo biti zbog efekta hrane koju je jeo. Vratio je zvono na njegovo mesto, a sledećeg jutra, dok je odlazio, on je pozvao domaćina na stranu i zamolio ga da mu kaže na koji način je zaradio svoj novac. Bogati čovek je kratko vreme ćutao ali je zatim priznao da način na koji je došao do novca nije baš pošten i za poštovanje. Od tog dana monah je odlučio da više ne jede hranu koju mu nude nepoznati ljudi.
Hrana i um su neobavezno povezani. Hrana može da utiče na um da bude miran i spokojan ili nemiran i uznemiren. Hrana ne služi samo da hrani telo nego takodje može promovisati i smirenost uma i unutrašnji mir. Kada kažem da hrana jede nas tu prvenstveno mislim na različite bolesti, izazvane pogrešnim načinom ishrane, kontaminiranom hranom, štetnom hranom ili prejedanjem, koje za uzvrat jedu naše zdravlje. Dok neke namirnice izazivaju rak, druge izazivaju visok holesterol i srčani udar. Svakodnevno, spisak nezdravih namirnica postaje sve duži. Preporučljivo je da jednostavnu i zdravu hranu ponudimo Bogu pre nego što je pojedemo. Tradicija molitve pre obroka se ne ograničava samo na zahvalnost Bogu za hranu koju nam je dao nego isto tako podrazumeva nudjenje hrane Bogu moleći ga da je prihvati, čime je činimo sigurnom za konzumiranje, asimilaciju i za sveopštu korist našeg zdravlja.
Vatra osvetljenja i eliminacije
Vatra ima dva kvaliteta. Ona je izvor osvetljenja i obezbedjuje svetlo drugima, ona sagoreva i kao rezultat dobijamo toplotu i energiju, a takodje može da eliminiše i uništi stvari. Pupčani centar je simbolično mesto hrane i pića. Digestivna vatra može dati sjaj našem umu i telu, a istovremeno kroz proces sagorevanja i varenja, eliminišemo otpadne materije iz tela. U hinduizmu probavna vatra se smatra izuzetno svetom. Bhagavad Gita (15/14) navodi da sam Bog gori kao vatra u pupčanom centru tako da sve što pojedemo nije više od ponude Njemu. Ako jedemo u tom duhu da prihvatamo hranu kao dar od Boga, birajući zdravu i kvalitetnu hranu, pripremljenu u čistom i mirnom okruženju i zatim je ponudimo davaocu (Njemu) tada ne možemo imati štete. Razvojem pupčanog centra, možemo uživati u hrani koju jedemo i njen efekat na naš organizam će biti samo pozitivan.
Kreativni čvor
Muladhara, Svadistana i Manipura čakra zajedno čine ono što se zove "brahmagrahti" ili "kreativni čvor", budući da su sve kreativne aktivnosti ubrzane kroz ove tri čakre. Taj čvor je takodje sa druge strane prepreka duhovnoj evoluciji, pa se ovaj čvor mora razmrsiti ili preseći da bi se duhovno napredovalo. Da bi se to postiglo potrebne su četiri stvari: jaka želja, čvrsta rešenost, ogromno strpljenje i održiv samo-napor. Ako nam je želja za duhovnom evolucijom dovoljno jaka onda nas ništa ne može zaustaviti.
Ako analiziramo naše dnevne aktivnosti možemo shvatiti koliko vremena trošimo na svaku čakru. Treba da težimo balansu čakri, niti treba bilo koju da potpuno ignorišemo niti da trošimo previše vremena na bilo koju od njih pojedinačno.
Trudeći se da duhovno evoluiramo ponekad ćemo naići i na neuspeh. U tom trenutku mnogi ljudi gube strpljenje, koji god metod da koriste. Misleći kako trenuti metod nije za njih oni nastavljaju da traže i isprobavaju druge metode i tehnike. Ovo je tipična bolest modernog uma. Mi trebamo da imamo strpljenja, da istrajemo u svojim naporima i na kraju ćemo biti uspešni. Držanje krajnjeg cilja na vidiku je ekstremno važno i daje podstrek našim naporima u duhovnoj evoluciji.
Unutrašnje hodočašće
Ljudi idu na odmor u atraktivna primorska ili zabačene planinska mesta, trošeći ogroman novac, godišnji odmor, napuštajući svoje domove, u nadi da će tamo moći da se opuste i uživaju. Obično se prepuste samo napornim aktivnostima kao što su planinarenje, skijanje na vodi, pešačenje tj. aktivnosti slične onima od kojih su pobegli. Čak i vikendom ljudi pune svoje planove sa aktivnostima u kojima treba da uživaju, a narednog dana, u ponedeljak ujutru, se vrate na posao umorni kao pas, tek u stanju da funkcionišu.
U Indiji, sve do nedavno ljudi su trošili slobodne dane na hodočašća, a ne na odmor. Čak i danas, uključujući i ljude koji to sebi ne mogu da priušte, štede novac i malo vemena samo da bi otišli da posete svetinje kao što su Tirupati, Puri or Kedarnath na Himalajima. U Indiji svetilišta i hramovi su obično u blizini mora, na obalama reka ili visoko na vrhu planina. Putovanje u mesta kao što su Kedarnath ili Amarnath, na najvišim Himalajskim vrhovima, je prilično naporno i podrazumeva dosta penjanja, ali na kraju uspona hodočasnici su nagradjeni vizijom hrama Božanstva i svetim vibracijama na svetom mestu.
Dakle, bez obzira da li se to zove odmor ili hodočašće, proces je isti, ali rezultat je potpuno drugačiji. Dok turisti dolaze kući umorni nakon što su potrošili tonu novca na instant uzbudjenja i uživanje koje brzo bledi, hodočasnici se vrate svojim kućama sa podmladjenim žarom, mirnog uma i zadovoljstvom zbog postignutog cilja.
Samo ako imamo jasan cilj napredovaćemo na putu oslobodjenja. Duhovni put je neprekidno putovanje na kojem ćemo istrajati samo ako imamo jasnu svrhu, ogromno strpljenje i neumoljiv napor. Posle osvajanja niža tri centra, moramo težiti daljem napretku, jer nam je potrebna dodatna koncentracija da bi smo razvezali čvor i nastavili prema gore. U meditaciji, fokusiramo našu pažnju i idemo od Muladhare do Svadistane, pa do Manipure, a zatim sve tri do Anahate ili srčanog centra. Dok smo koncentrisani u ovim centrima, doživljavamo duhovnu energiju i lepršavu igru božanske svesti.
